Psihološki skript koji podstiče usamljenost usredsređuje se na jednu uobičajenu misao. Ona glasi: Želim da moji društveni odnosi budu intenzivniji i sa više smisla nego što jesu.
Kao i za sve ostale negativne emocije, usamljenost je unutrašnji signal koji vam daje do znanja da je vreme za promenu u vašem životu. Aktivira ono što nazivamo „motivom realizacije“, a koji vas forsira da pokušate da se vratite nazad u određeni društveni krug i razvijate smislene odnose sa drugima.
Usamljenost je neprijatno osećanje koje osećamo onda kada nismo u društvu onih ljudi sa kojima bismo voleli da budemo. Funkcija ovog osećanja je da nas motiviše da potražimo društvo onih ljudi koji su nam važni.
Usamljenost je jedna vrsta frustracije, jer je naša želja da budemo sa onima koji su nam važni onemogućena.
Ona nam signalizira i to smo možda okruženi ljudima ali da nismo svoji, autentični. I ako nismo sami mi možemo biti usamljeni u koliko naš kvalitet odnosa sa drugima nije zadovoljavajući.
Svi smo mi socijalna bića. U redu je da se osećamo usamljeno, sve dok na tome radimo i dok nas naša usamljenost gura ka razvoju.
Da li ste i vi usamljeni?
Koliko ste zadovoljni svojim odnosima sa drugima?
