Samopouzdanje je jedna od najvažnijih osobina u svim sferama života.To je sopstveno uverenje da smo sposobni da razmišljamo, donosimo odluke, učimo i savladavamo životne izazove i promene.

Samopouzdanje je ,,merilo“ koje pokazuje koliko cenimo ono što jesmo, koliko poštujemo svoje osobine i vrednosti..U tesnoj je vezi sa slikom o sebi, mišljenjem o sebi, shvatanjem ličnih sposobnosti, i mogućnosti.

Samopouzdanje nije nasledno,već se gradi ili ruši. Podložno je promenama koje proističu iz novih iskustva, jer sva iskustva, koja se stiču svakodnevno, pozitivno ili negativno utiču na sliku koju će dete razvijati o sebi.

Deca koja imaju razvijeno samopouzdanje sigurnija su u sebe,veruju u svoje sposobnosti, otvoreniji su, energičniji, lakše stupaju u kontakt sa vršnjacima. Takva deca postižu uspehe u školi, sportu, aktivni su, kreativni i znaju da se nose sa kritikama i neuspesima. Kada dete ima zdrav, pozitivan odnos prema sebi,  ono poznaje sebe, poznaje svoje najbolje i najslabije strane, poznaje svoje prednosti i ograničenja, zna šta može, a šta ne može, zna u čemu je dobro, i šta još treba da nauči.Deca sa razvijenim samopouzdanjem vole sebe

Kako primetiti da dete ima manjak samopouzdanja,jedno je od najčešćih pitanja.

Neki od pokazatelja su : Ne završava započete obaveze do kraja, neprestano se žali i optužuje druge ljude za sve svoje greške, postaje agresivno, nepristojno, teško pronalazi zajednički jezik s vršnjacima, oseća konstantan strah  da pogreši i preterano je samokritično

Osnova čvrstog samopouzdanja i sigurnosti su, prvenstveno, zdravi i topli porodični odnosi i odnosi sa vršnjacima. Međutim, očekivano je da se nesigurnost javlja i ukoliko su ti uslovi ispunjeni, što naročito može biti izraženo u adolescenciji. Neke od postupaka, ali i konkretnih tehnika koje dete može primeniti kada dođe do pada samopouzdanja, uz pomoć roditelja  i samo, opisaćemo u narednim tekstovima.

Andrijana Stojanović,diplomirani pedagog