Kažu za sve je potrebno vreme… Da, slažem se, to je upravo jedna od prvih „lekcija“ koju sam naučila na edukaciji za psihoterapeuta, savetnika. Sećam se profesorove rečenice na početku : „ko misli da će biti lako i brzo, neka bolje odmah odustene“. Tako je i bilo zaista, trud, rad, ulaganje, pa bilo je i emotivno bolno, ali to je bila cena za postizanje cilja. Ono što je bitno je imati cilj, plan i korak po korak ići ka tome, pa čak i ako boli. Ništa što je vredno nije lako. Uzalud nam vreme teče ako nemamo kompas. Sati, dani, godine nam samo pokazuju kad smo negde stigli ali ne gde i kuda idemo.

Uzalud ulažete vreme u nešto ako vas to ne vodi nikuda, već tapkate u mestu.
Da biste znali gde ste trenutno, pogledajte gde ste bili a gde želite da budete. Ako vam se to ne čini onako kako biste želeli, vreme kuca da nešto menjate. Svako u životu ima i stvara svoje šanse, ali pod uslovom da ih vidi kao svoje. Jer promena u vama dovodi do promene u vašem okruženju. Dakle vaš kompas je u vama, odnosno, vaš kompas ste vi.

Znate li kuda idete?

Kome ste prepustili svoj kompas?

Da li očekujete da neko drugi živi vaš život?