Čemu vam služi život u prošlosti? Odnosno zbog čega ostajete zaglavljeni tamo negde mučeći sebe da krenete dalje? Očito, lakše vam je da krivite neki dogadjaj ili nekog da je nešto učinio, i to vam je opravdanje da čak i ako je to bilo davno, vi ostajete tamo ili radite nešto suprotno tome pa makar i protiv sebe . Vremenski u sadašnjem a emotivno i/ili nesvesno u prošlosti.

Kako se izboriti sa tim? Odnosno kako se izboriti sa samim sobom.

Slažem se da su neki dogadjaji ili postupci ostavili traga, traumu ili pak bolno iskustvo.
Medjutim, koliko god to bilo tako, pitanje je kako vi to doživljavate i da li ste sebi i drugima oprostili, da li ste se pomirili sa datom situacijom i krenuli dalje. Ako i dalje recimo strahujete, prepričavate ili odigravate to što je bilo, isto ponašanje ili već znate šta može da se desi pa se negativno „pripremite“ za to, vi na žalost još uvek živote u prošlosti.

Zašto dozvoljavate da vam to uništava sadašnji trenutak, a samim tim i budućnost?

Jednom doživljena, proživljena situacija ne može i sad biti ista. Ako je nešto nekad po všoj proceni učinio loše, po vašoj subjektivnoj proceni, to ne znači da će i drugi tako reagovati. Ljudi se menjaju, okolnosti su drugačije.

A šta je sa vama? Koliko je realna vaša reakcija i vaši doživljaji?            

Odražavanje takvog ponašanja očito vam pruža neku korist. Da li je to zato što ne želite promenu, zato jer manipulišete tako drugima, ili ne želite da preuzmete odgovornost za sebe i svoje postupke ili se plašite promene. Taj odgovor znate samo vi. Ako pak vidite da vam prošlost oduzima energiju, vreme je da počnete da radite na sebi, da uz pomoć i podršku terapeuta završite sve te priče, stavite tačku a ne da uvek dodajete tri.