Tokom tretmana, patološkog kockanja, radimo sa na detektovanju različitih rizičnih situacija i faktora koji dovode do kockanja.
Kockari često navode da se kockaju kada im je dosadno, kada prime platu, kada im je loš dan na poslu… Onda razmišljamo i detektujemo pozitivne i negativne posledice prilikom kockanja.
Pozitivne su: beg od problema, lošeg raspoloženja, i zbog toga nama ide u prilog to da kod kockanja postoji neki dublji problem, koji psihoterapijski rad može da razreši. Kao negativne: gubitak novca, posledice u bračnom i porodičnom funkcionisanju, mrze sebe i imaju osećanje krivice.
Nakon toga, radi se na detektovanju različitih uverenja, prave se strategije ponašanja, učimo zajedno šta on može da uradi u situacijama kada mu se javi želja za kockanjem ili kada se nađe u rizičnoj situaciji, i on to primenjuje u svom svakodnevnom funkcionisanju. Neki konkretni primeri su recimo, kada krene lečenje da novac ne stoji kod njih, ili kreditne ili platne kartice budu kod članova porodice, da ne raspolaže novcem, ili da ne prolazi pored kockarnice ili kladionice, ili barem pored omiljenog mesta na kom se kockao.
Nakon završenog psihoterapijskog tretmana, preporučuje se da se kockar svom terapeutu javi nakon mesec dana, ili 3,6 meseci da se proveri kako stoje stvari, a ako dođe do recidiva, tj. narastajuće želje za kockanjem, naravno da može da se javi mnogo ranije.
Kada kockanje iz razonode pređe u patološko kockanje – na kocki je sve! Posao, egzistencija, porodica!
Tanja Todorović
master defektolog za bolesti zavisnosti
psihoterapeut u superviziji