Važno je pričati o mentalnom zdravlju. U društvu gde je razgovor o toj temi još uvek tabu, ili je pogrešno predstavljen pojam mentalnog zdravlja. Broj ljudi sa mentalnim problemima je veliki, a mnogi nemaju pristup stručnoj pomoći . Prema statističkim podacima teškoće mentalnog zdravlja su na trećem mestu iza kardiovaskularnih bolesti, što zaista govori da je važno posvetiti se ovoj temi, kako prevenciji odnosno unapređenju, tako i lečenju odnosno tretmanu mentalnih smetnji. Mentalne teškoće nisu nešto što se bira, ali jesu nešto što se svima može desiti ali uz adekvatnu pomoć i podršku prevazići.
Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnih poremećaja
Pojam mentalnog zdravlja još uvek nije dovoljno razjašnjen, na žalost, i dalje postoji stigma da ići kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta znači biti lud. Mentalno zdravlje nije samo odsustvo mentalnog poremećaja. Ono je definisano kao stanje blagostanja u kojem svaka osoba ostvaruje svoj potencijal, nosi se sa svakodnevnim stresom života, da može produktivno raditi i u mogućnosti je da doprinosi svojoj zajednici.
U ovom pozitivnom smislu, mentalno zdravlje predstavlja temelje za blagostanje i efikasno funkcionisanje kako za individuu, tako i za zajednicu.
Uvek je pravi trenutak da radite na svom mentalnom zdravlju.
Ne morate da čekate da vam se život raspada i na očigled drugih. Dovoljno je da se osećate neudobno u sopstvenom životu, tuđe u sopstvenoj koži… To je prvi poziv vaše duše da potražite pomoć, bilo u vidu razgovora sa bliskim osobama, osobama od poverenja ili nekim stručno osposobljenim kadrom. Važno je da spomenemo i to da ne odustajete od potrage za tom adekvatnom osobom. Nije nužno da će vam prijati razgovor sa bilo kim, bar kada su psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti u pitanju.
Psihoterapija kao vid brige o mentalnom zdravlju
Zabluda je da je psihoterapija namenjena samo onima koji imaju dijagnozu, mentalni premećaj, psihoterapija je namenjena svima. Svrha psihoterapije je rešavanje problema, rast i razvoj potencijala. Možemo reći da je ovo jedan vid i prevencije ali i tretman mentalnog zdravlja.
Važno je imati svest o tome da svet u kome živimo obiluje teškoćama i izazovima koji su stalni izvor stresa i narušavaju mentalno zdravlje, a da zaštita predstavlja mali dodatni napor u vidu odvajanja vremena za bavljenje sobom. Što podrazumeva fizička aktivnost, čitanje, kupovina, druženje, putovanja…ovo jesu aktivnosti kojima se stres može umanjiti, ali postoji još jedna aktivnost manje popularna koja zahteva manje vremena i novca a to je razmišljanje.
Čarobni štapić ne postoji
Cilj razgovora sa stručnim licima nije da vam daju instant rešenja za sve vaše probleme. Oni su tu da vam pomognu da naučite da prepoznate svaku emociju koja se vam se javi. Tu su da vam pomognu da sami dođete do informacija i rešenja koja se već nalaze u vama, a s razlogom su zatrpana negde u vašoj podsvesti.
U redu je da osećate radost. U redu je da osećate tugu. U redu je da osećate strah.
U redu je da osećate bes. U redu je da se osećate nemoćno.
U redu je da potražite pomoć.
Povećanje vrednosti i značaj promocije mentalnog zdravlja
Od raspoloživih sredstava zdravstvene zaštite, većina je trenutno usmerena na specijalističko lečenje i negu osoba s mentalnim bolestima, a u manjoj količini na integrisani sistem mentalnog zdravlja. Trebalo bi se integrisati mentalno zdravlje u sklopu primarne zdravstvene zaštite i razviti usluge promocija mentalnog zdravlja što bi dovelo da ova važna tema ne bude tabu, kao i to da osobe sa mentalnim poremećajima ne budu stigmatizovane.
Promocija mentalnog zdravlja pokriva različite strategije koje za cilj imaju pozitivan uticaj na mentalno zdravlje. Kao i svaka druga promocija zdravlja, promocija mentalnog zdravlja uključuje određene akcije koje kreiraju životne uslove i okruženje koje je podržavajuće i koje dozvoljava ljudima da izgrade i sprovedu zdrave životne stilove. Ovo uključuje stepen akcija koje povećavaju prilike da veliki broj ljudi može iskusiti i uživati u boljem mentalnom zdravlju.
Emotivna bol jednako boli kao i fizička
Kad ste čuli da osobi kojoj je slomljena noga kažu : nije ti ništa, hajde hodaj. Ne glupiraj se da te boli.Ovako nešto nikada ne govorimo osobama koje osećaju fizičku bol ili imaju teškoće. Istina je da velika većina ljudi više obraća pažnju na fizičko, u odnosu na psihičko zdravlje. Evo zašto je emocionalna bol gora. Kad imate problem sa zubom, idete kod zubara, kad te boli grlo kod doktora, a kada boli duša – kod psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra, ili bi barem tako trebalo. Kao što rana kad se ne leči postane bolnija, isto je i sa našom psihom i emocijama. Emotivne “povrede” poput odbijanja, neuspeha, krivice, zamora, usamljenosti, nisko samopoštovanje… samo zato što nisu opipljivi, ne znači da ne postoje i da ne zavređuju pažnju. Istina jeste da možda ne znamo šta možemo preduzeti u takvim situacijama, ali dobra vest je da su takve informacije lako dostupne, samo ako želimo.Najbitnije je emocije ne gurati pod tepih, već, ukoliko je potrebno, potražiti i stručnu pomoć.
Tanja Todorović
psihoterapeut u superviziji, master defektolog , trener razvojnih veština